Објављено: Субота, 3. децембар, 2011.„Блиц“ одбио да објави оглас захвалности Ангели МеркелБеоград – Није објашњено зашто је објава оваквог огласа одбијена је у листу чији је претежни власник немачки издавач.После објављивања вести (2. 12. 2011. Око 13 сати) „да Србија у овом тренутку не испуњава услове за статус кандидата за ЕУ, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел“, покушали смо да платимо објаву у дневном листу „Блиц“ малог огласа следеће садржине: Изјава захвалности Изражавамо најдубљу захвалност госпођи Ангели Меркел због јучерашње изјаве да „Србија у овом тренутку не испуњава услове за статус кандидата за ЕУ“. Тиме је уважена Канцеларка заувек задужила српски народ јер је потврдила наше уверење да, без обзира на жртве које поднесе народ и понижења која прихвати власт, Србија неће добити подршку Немачке. Показала је да српска проблеме неће и не треба да решава немачка држава већ српска влада. И да је таква влада Србији хитно потребна. Качаревић, Илић и Срећковић Објава оваквог огласа, међутим, одбијена је у листу чији је претежни власник – немачки издавач. Критеријум по коме је овакав оглас оцењен као неподобан за објављивање, није јасан и вероватно спада у тајанствене вештине немачког журнализма. Извор: Васељенска ТВ (балканмагазин.нет). Прва књига о догађајима у селу Рачак
Аутори књиге су Зејнел Зејнели, новинар и публициста, и Богољуб Јанићевић, некадашњи начелник МУП-а у Урошевцу, данас у пензији. Књига има близу 360 страна и двадесетак фотографија о злочинима албанских терориста ОВК, и близу три хиљаде имена убијених, отетих и несталих Срба, неалбанаца и Албанаца, као и записнике са саслушања заробљених припадника ОВК и оних који су се обучавали у војним камповима у Албанији. У књизи се по први пут објављују добро чуване, сателитски снимљене фотографије села Рачак после акције припадника полиције Србије, где су јасно обележени убијени терористи, али и сателитски снимак села сачињен дан после акције полиције на истом подручју на коме више нема убијених. Они су пренети у такозвану “удолину” у селу Рачак, да би истог дана дошао шеф посматрачке мисије УН Вилијем Вокер, са изабраном екипом новинара и објавио како је реч о “масакру недужних Албанаца”. Након тога су почеле припреме за бомбардовање Србије, које је и почело 24. марта 1999. године, наредбом дугогодишњег “пријатеља” Србије Хавиер Солане, тада генералног секретара НАТО-а.
Књига је настала на основу докумената, од којих су многи објављени као факсимили, званичних изјава, као и прича појединаца. Објављена су документа о овој великој превари у Рачку: како је планирана, како је текла сама акција полиције у селу Рачак, зашто је она предузета и шта се заправо тамо догодило. Ту су имена свих убијених терориста а не цивила како је тврдио агент ЦИА Вилијем Вокер, као шеф Верификационе мисије на Косову и Метохији. У књизи се по први пут објављују приче отетих, између осталих и потресна прича отете девојке из околине Гњилана, коју је написала и потписала откривајући како је отета са својом другарицом, шта је све доживела, кога је видела у затвору, ко их је мучио и зашто је стражу у затвору чувао амерички војник који није реаговао када су се девојке одлучиле за бекство.
У рукопису су и до сада непознати детаљи и извештаји наших судских органа са увиђаја, извештаји наших и руских патолога, финских патолога, као и признање финског патолога Ренте да је урадила лажни извештај о узроцима погибије и наводном “масакру” српске полиције над “недужним цивилима”, а под притиском високих званичника Америке, НАТО-а и ЕУ.
По први пут се објављују имена чланова ОВК, по списку и распореду који је сачинио НАТО, по реонима деловања, имена њихових команданата, али и изјаве заробљених припадника ОВК који говоре о обуци у Албанији, наоружању, учешћу у борбама, затим о отмицама и убиствима, као и о томе ко су убице и отмичари појединих Срба и неалбанаца, ко су били припадници ОВК, команданти, шефови полиција, где су деловали, кога су ликвидирали, шта су планирали. Такође се објављују и изјаве Албанаца који оптужују припаднике свог народа о томе ко снабдева ОВК, ко се обучава у Албанији, о заседама које су постављали припадници ОВК, и о томе како су пратили и извештавали о кретању полиције и војске на терену Косова и Метохије.
У књизи “Рачак – потпуна истина” по први пут је објављен стенограм до сада непознатог и непријатног разговора, после акције у селу Рачак, представника полиције Србије и међународних представника о наводном учешћу ВЈ у овој акцији, која је уследила, као што је познато, после убистава полицајаца у реону овог села. Ту су и документи о томе како су поједини чланови Верификационе мисије носили наоружање за ОВК и “спашавали” припаднике ОВК пребацујући их својим колима са једног на друго место.
Такође, се описује и ситуација на Косову и Метохији после доласка такозване “Мировне мисије”, отмице Срба, упади у куће, ко су отмичари и други злочинци. По први пут, се у књизи нашао и документ, изјава, поменутих отетих девојака, коју нико никада није узео у разматрање, чак ни хашки истражитељи, нити је, колико је познато, неко покренуо истрагу против отмичара који се наводе по имену и презимену. Књига садржи и бројна имена Срба и неалбанаца који су убијени, отети и нестали током доласка и после доласка снага “Мировне мисије” на Косову и Метохији и друго.
Извор: http://www.slobodanjovanovic.org/2011/11/16/prva-knjiga-o-dogadajima-u-selu-racak/
НАТО КРШИ СВОЈ МАНДАТ УН-а
17. август 2011.
Косово и Метохија - НАТО кршење мандата УН
КФОР-ово наметање Приштини, и шиптарским трговинским блокадама, као и улога немачког генерала Билера у политичким "преговорима" – излазе из мандата НАТО-а повереног му од УН-а; мандат кога су земље Квинте - на челу са САД и Немачком - одлучиле да занемаре. Пише: Џерард Галучи Изгледа да КФОР покушава да затвори неформалне прелазе у северном делу Косова, као и два главна која су већ под блокадом. Ако је тако, то акцију чини казненом а исто тако и илегалном, чија је намера потпуна изолација српског становништва серевног Косова из чисто политичких циљева. Корисно би било преиспитати мандат УН-а за присуство НАТО-а на Косову и Метохији*. Ово је потпуно изведено из УН Резолуције 1244 (99) а релевантни делови су следећи: Оперативни став 5 - одлучује о распоређивању међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, под окриљем Уједињених нација; Оперативни став 7 - Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову и Метохији, како се наводи у ставу 4 анекса 2; Оперативни став 9 - одлучује о одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову и Метохији што укључује: одвраћање од обнове непријатељстава; одржавање, и према потреби, наметање прекида ватре; успостављање безбедног окружења у коме међународно цивилно присуство моћи да функционише. Осигуравање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за тај задатак; одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства; обављање дужности надгледања границе (административне линије прим. прев.) и, по потреби, обезбеђивање слободе кретања; Тачка 4 Анекса II - напомиње да ће у међународном безбедносном присуству узети "суштинско учешће НАТО". Оперативни параграфи 10 и 11 - овлашћују "међународно цивилно присуство да обезбеди привремену управу на Косову и Метохији ", која је одговорна за (између осталог) промовисање успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову и Метохији; олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова и Метохијe; као и одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције путем распоређивања међународног полицијског особља које ће, у међувремену, радити на Косову и Метохији. РСБ УН 1244 јасно дели дужности међународног присуства на Косову у две целине - одговорност за политичке токове, преговорe, цивилну администрацију и владавину права на мисију УН, као и одржавање сигурног и безбедног окружења на војну силу која је постала КФОР. Према Резолуцији 1244 НАТО нема политички мандат; никакав уопште. То дословце значи да чим је обезбеђен ред на админсттративним прелазима на северу Косова, одговорност се предаје цивилном присуству, у овом случају Еулексу а по споразуму са УН-ом из новембра 2008. Било које спровођење закона - да ли процедура прелаза, таксе... без обзира на природу закона – мора се извршити од стране локалне полиције и / или ЕУЛЕКС-а. Не би смело бити КФОР-а - Америчких трупа – да заустављју возила и врше забрану комерцијалне испоруке. Можда, истезањем мандата КФОР-а, то би се могло пренети на улогу у претраживању возила ради оружја али ништа више. Не може бити никакве сумње да КФОР-ово наметање Приштини, код шиптарских трговинских блокада, излази из мандата НАТО-а а исто тако и "преговарање" генерала Билер у политичким споразумима. Ако неко од елемената под мандатом УН игра такву политичку улогу, то могу бити једино УНМИК или Еулекса јер, наравно, резолуције УН нису само-спроводљиве. Чланови или следе своје УН обавезе или не. У овом случају, земље Квинте - вођене САД и Немачком - нису у складу са својим УН мандатима. Уколико би се учинио напор у Савету безбедности да се опомене НАТО или му се стргне мандат на Косову и Метохији, амерички вето би се испречио таквој намери. Квинта сигурно има свој начин. Русија не жели да се напорно опире јер ће јој без сумње бити драго да жариште несрећног преседана постави на супрот Западних сила и искористи га за своје интересе на другим местима у свету, где год пожели.
.
.
Џерард Галучи је пензионисани амерички дипломата и УН мировњак. Радио је, између осталог, као Регионални представник УН-а у Косовској Митровици од јула 2005. до октобра 2008. Затим је до 2010. наставио своје дипломатске активности. Тренутно ради као ванредни професор на Универзитету у Питсбургу. Мишљења изражена у овом тексту су његова сопствена и не представљају став било које организације.
(*напомена: У званичним документима УН-а не користи се пуно име КиМ односно не наводи се Метохија. Ово је једноставно зато што се одувек само „Косово“ користи као званичан назив и један је од ретких случајева да нема везе са насилним отимањем свега што је српско а везано је за Косово и Метохију).
Извор: www.transconflict.com
Превео: Кари Бадер
Објављено 15. август 2011. Владика Николай
О ЛАКОМИМ И ПРЕВАРЕНИМ
Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.
Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.
То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.
Пре њих изневерише крст многи Бугари и Грци и Јелини, и уврстише у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.
Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божије силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.
Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову: гледајте и чувајте се од лаколства, (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама а чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.
Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ за увек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.
Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.
Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.
Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока.
Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.
Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика – а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калајисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.
Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.
И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара“ али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.
Турци су предали кнез Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.
Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким „народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: „Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!“.
Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.
Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили“ и „назадњаци“, а српски сељаци као „непросвећена маса“, као „глупи сељаци“. И то не толико од оних „немачкара“, од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе“, „просвећености“, „прогреса“. Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер“ западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.
 Извор: Васељенска ТВ уторак, 16 август 2011 11:15
Харадинај: "Србе смо нападали стално и сваког дана убијали"
Албанац, по верској опредељености муслиман, Харадинај је рођен 3. јула 1968. године у селу Глођане, у општини Дечани, у Метохији. Југославију је потоњи ратни командант ОВК са именом Смајиљ напустио 1989. и отишао у Швајцарску, где је добио политички азил и једно време радио као избацивач по ноћним клубовима. Тамо је приступио Народном покрету Косова, екстермистичкој организацији у оквиру које је касније формирана ОВК. Према доступним медијским подацима, 1996. године у Албанији је, под будним оком албанских официра, прошао диверзантску обуку и потом учествовао у формирању база у местима Кукеш и Тропоја, на северу Албаније. Из тих база је, како су писали медији, организовао шверц оружја на Косово. У једној од тих операција Харадинај је упао у заседу граничара, и био рањен док је његов брат Љуан убијен. Харадинај је почетком 1998. је постао командант "оперативне зоне" за Метохију, коју Албанци зову "Дукађин". Процењује се да је под његовом командом за две године ликвидирано више од 300 људи - Срба и "нелојалних" Албанаца - а киднаповано више од 400. Лешеви неких од њих нађени су после рата у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. Власти у Београду подигле су против Харадинаја 108 кривичних пријава због сумње да је извршио кривична дела тероризма, удруживања ради непријатељске делатности и убијања цивила. Харадинај је, у аутобиографској књизи "Прича о рату и слободи", забележио: "Стално смо нападали српске снаге. На сваком месту. Дању и ноћу. Без скривања. Сваког дана смо убијали српске полицајце..." Током НАТО бомбардовања је према наводима западних агенција Харадинај био један од главних сарадника Алијансе на Косову и Метохији, и један од неколико команданата којима је НАТО дао сателитске телефоне како би координисали нападе. У јулу 2000, након завршетка ратних дејстава на Косову и Метохији, Харадинај је поново рањен, овај пут током ватреног окршаја са породицом Муса, са којом је био у крвној завади. Још један ударац доживео је 2002. године, када су међународне судије на Косову осудиле његовог брата Даута на пет година затвора због учесћа у отмици и мучењу које је резултирало смрћу четворице припадника ФАРК-а, оружане формације косовских Албанаца блиске Ибрахиму Ругови, лидеру Демократског савеза Косова (ДСК). После НАТО интервенције постављен је за заменика команданта Косовског заштитног корпуса, али је већ после неколико месеци дао оставку и основао политичку странку под називом Алијанса за будућност Косова. Након избора 2004. његова странка у коалицији са Руговиним ДСК дошла на власт, а Харадинај је у 36. години постао премијер. Међутим, Хашки трибунал је већ 4. марта 2005, свега 100 дана након формирања Харадинајеве владе, против њега подигао оптужницу због злочина против човечности и кршења права и обичаја рата. Харадинај је потом поднео оставку на место председника владе и 9. марта се добровољно предао Трибуналу. Истог дана је, заједно с двојицом кооптужених, Баљајем и Лахијем Брахимајем, пребачен у притворску јединицу Схевенинген. Тадашњи шеф УНМИК-а Серен Јесен-Петерсен изјавио је тим поводом да поштује Харадинајеву одлуку, али је и изразио жаљење што, како је пренела штампа, више неће сарађивати "с блиским партнером и пријатељем". Такве изјаве се нису много допале Бриселу. Званично то нико није потврдио, али се незванично могло чути изражавање чуђења како је могуће да шеф УНМИК-а назива некога ко је оптужен за ратне злочине "блиским пријатељем". Харадинај је након суђења, које је трајало до априла 2008, ослобођен због недостатка доказа. Са истим образложењем ослобођен је и Баљај, док је Лахи Брахимај осуђен на 6 година затвора. Тадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте је у више наврата јавно говорила и у извештајима упозоравала да су сведоци оптужбе били изложени упорним и драстичним претњама и притисцима, због чега су неки одбили да сведоче. Један од кљуцних сведока, Куртим Бериша, страдао је уочи сведочења у наводној саобраћајној несрећи. Уважавајући жалбу Тужиластва, апелационо веће Хашког трибунала је 21. јула 2010. наложило делимично понављање суђења Харадинају, и одређен му је притвор. Племенски обичаји - Командант КФОР-а жени се Албанком
После Бернара Кушнера и Михаела Штајнера, Албанци наместили још једну младу високом званичнику на Косову. Командант Кфора, немачки генерал Ерхард Билер, коме ових дана истиче мандат на челу НАТО трупа на Космету, затражио је продужење уговора од годину дана јер планира женидбу са Албанком са којом је у љубавној романси још откако су се упознали у Призрену 2004. године.
Дошао на КиМ због каријере пожелео да остане дуже због љубави - према једном од најсуровијих српских непријатеља. Шиптарски зет који збо нације, униформе и положаја, Србе са Косова углавном асоцира на нацистичку Неачмку и Хитлера - Билер Ерхард
Међутим, иза овако формално сроченог захтева стоји његова емотивна везаност за Косово и чињеница да ће по завршетку службе са Косова отићи заједно са девојком коју је упознао у Призрену током 2004. године, док је служио у немачким трупама Кфора. Емотивна веза шефа Кфора са Албанком у потпуности га дискредитује као првог преговарача међународне заједнице око кризе на северу Косова. У њега су биле уперене све очи Срба док су ишчекивали решења проблема када су специјалне јединице РОСУ покушале да преузму контролу границе са централном Србијом. Он је прецизирао да је Билер, без претходног договора са преговарачима званичног Београда, променио четири тачке привременог споразума тако да оне иду на штету Срба са севера Косова и Метохије. - Три смо успели да вратимо у позиције које се поклапају са нашим интересом, а спорна тачка је остала та која се односи на носивост теретних камиона која је ограничена на три и по тоне - рекао је Стефановић. - Албанци код странаца лобирају тако што им дају жене или паре. То је њихова тактика. Подсетићу на случај Михаела Штајнера, шефа УНМИК-а, такође "везаног" за једну Албанку, која га је оставила врло брзо након што му је престао мандат. Таквих случајева има још доста на нижим нивоима управљања у међународним представништвима. Билер очигледно није наклоњен Србима, а овде по Косову се чак прича да му је отац служио у немачким јединицама 1941. године - каже Ивановић.
Сви међународни представници који су имали утицај на дешавања на Косову после истека мандата били добро ухлебљени "на овај или онај начин".
- Албанци су склони да им "намештају" жене, а утицајнији људи су обезбеђени и кроз приватизацију на Косову. Готово свима су била обезбеђена места у управним одборима високопрофитабилних предузећа. На тај начин су обезбедили Мадлен Олбрајт, покојног Холбрука, Веслија Кларка. Зато и не треба да чуди да су се сви ти људи више и снажније борили за албанске интересе него што су то њихове земље очекивале - каже Ивановић.- Девојка се зове Сузана, то је често име које су Албанци давали својим ћеркама. Билер и она су се упознали још 2004. године, када је немачки генерал дошао у Призрен у саставу снага Кфора. Ускоро је за њега почело да се прича да је оставио жену и сина у Немачкој јер се заљубио у Албанку. Преводилац који је стално ишао с њим је брат те девојке, а они су и блиски рођаци Љумније Тачи, жене Хашима Тачија. Испада да су Тачи и Билер сада пашенози - рекао је извор "Преса". 
Поред бројних спекулација о везама албанске мафије и представника међународне заједнице на Косову, који су били најрадикалнији у залагању за независност покрајине, својевремено је и председник Америчког савета за Косово и Метохију Џим Џатрас то званично потврдио. Он је изнео детаље извештаја америчке службе Глобал информејшен систем да је изасланик УН за Косово и Метохију Марти Ахтисари примио новац од албанске мафије за независност Косова, а према писањима медија, његово име се повезивало и са подвођењем девојака као "бонус" наградом, што само показује методологију албанског лобирања. Када је генерал Билер први пут дошао на Космет 2004. године био је ожењен Немицом Хелгом, са којом има сина. Његова бивша супруга данас живи у Баварској и о свом браку са актуелним командантом Кфора - не жели да прича. (извор: тројка.рс/ Пресс)
Бошко Ћирковић Шкабо13. август 2011
КОНТРА: Барикаде
Терористичка акција Тачијевих „специјалаца“ и брзи одговор уједињеног становништва севера АП Косово и Метохија су ме затекли у позицији која је, нажалост, за већину поштеног становништва Србије мисаона именица: први пут сам са породицом отпутовао на летовање.
Бошко Ћирковић Шкабо је београдски репер, бит-мејкер и продуцент. Рођен је 1976. у старом београдском крају, Дорћолу. Био је члан групе „Ред Змаја“ а од 1999. године је члан бенда „Београдски синдикат“.
ТЕРОРИСТИЧКА акција Тачијевих „специјалаца“ и брзи одговор уједињеног становништва севера АП Косово и Метохија су ме затекли у позицији која је, нажалост, за већину поштеног становништва Србије мисаона именица: први пут сам са породицом отпутовао на летовање. „Прелиставао“ сам интернет издања дневних новина и наишао на забрињавајуће информације, евидентно намерно запостављене у главним глобалним информативним токовима. Изгледа да ни заглупљеном аудиторијуму није лако представити: ненаоружане, прекидом дотока намирница, санитетског материјала и лекова, хуманитарно угрожене цивиле на барикадама, као „екстремисте“, једностране драстичне одлуке „државних органа Косова“ као допринос дијалогу и „побољшању квалитета живота људи на терену“, заљубљеног шефа Кфора као релевантан и објективан политички фактор, затварање врата седнице СБ УН о овом инциденту пред носом шефа српске дипломатије... Тако да су се, од старта, мудро одлучили за гурање под тепих, уз тек понеку слику бесних српских „хулигана“ који дивљају и пале. Али слично недавним изјавама стручњака из редова овдашњих органа реда на тему веће спремности за интервенцију од лондонске полиције, домаћи извештачи су, брже-боље, одлучили да одрже лекцију из дезинформисања надменим и плаћенијим колегама са Запада. У томе су, наравно, имали свесрдну помоћ политичара позиције и „опозиције“. Промптно је утврђено градиво из фасцикли: „1001 флоскула о миру, дијалогу и дипломатији“ и „Завади па продај: етикетирање у функцији разједињавања и демотивације плебса“. Испраћени тако инспиративним беседама, прекаљени емисари партијске државе су потом започели преговарачки процес, од старта осуђен на невиђени успех... али само у домаћим медијима. Не дајем себи за право да паметујем и препричавам туђа искуства са барикада. Ипак, једна је тужна чињеница лако видљива и неоспорна: „Наше право да знамо све“ је, величајући предетерминисане успехе демократских преговарача, пропустило да објави макар једну аутентичну изјаву представника „задовољног“ српског становништва севера покрајине. Само је произвољно тумачена и тенденциозно саопштавана клима која у народу влада. Та пракса је поновљена кроз већину информативних канала. Изгледа да се ни егзистенционално угроженом и пуком бригом над својом сутрашњицом озбиљно заокупираном становништву, не сме приказати слика драматичне борбе обичних (а не „хулигана и екестремиста“) људи за одбрану сопствених огњишта и породица. Сигурно због бојазни да би, након емисије реалне слике, многима из дупета у главу дошло да: просторно недефинисана држава, која не сме ишта гласно да затражи од својих „пријатеља“, камоли да припрети или, не дао Бог, употреби силу у функцији заштите угрожених грађана, ставља све нас у једнаку опасност од оних који ће се силе, као метода борбе за своје опасне интересе, врло радо латити. Не причам само о даљем физичком надирању шиптарских терориста, ни других запаљивих реторичара, праћених бандама са пиштољима. Нападач може бити нпр. нека похлепна корпорација, или било који субјект жељан наше имовине. Тако се свакоме од нас може лако десити верзија приче: затим су дошли по мене, али више није било никога да се побуни“. Управо зато сви морамо, пре уклањања барикада које су Срби са севера Косова и Метохије поставили како би бранили напредовање окупатора, уложити напор у уклањање барикада које су други Срби поставили како би бранили напредовање истине. Извор: Вечерње новости Прилог: Петак 12. август | ||
МАРКО ЈАКШИЋ: ТРЕБА ОКУПИТИ СВЕ ПАТРИОТСКЕ СНАГЕ, АКО ТАДИЋ ОСТАНЕ ОД КОСОВА НЕМА НИШТА
Званични Београд је споразумом са КФОР-ом прихватио план Хашима Тачија да се Космет у потпуности стави под албанску контролу.
„Споразум Београда са КФОР-ом је ужасан за Србе и Србију. Тај споразум се међу нама Србима на Косову и Метохији назива такозвани „споразум 2Т", Тадић-Тачи. И командант КФОР-а Ерхард Билер је изјавио да је само посредник у тој причи, а да су разговори вођени између Београда и Приштине. Тако да су прави аутори Тадић и Тачи. Оно што је битно у оквиру целе приче је да тај споразум ствара изузетне проблеме за Србе на Космету", каже у интервјуу за „Печат" један од српских лидера са Косова и Метохије и функционер Демократске странке Србије Марко Јакшић.
Према његовим речима тај споразум са КФОР-ом је у ствари прихватање плана Хашима Тачија да се у потпуности цео Космет стави под албанску контролу.
Шта је овим споразумом успео Хашим Тачи?
- Тачи је у потпуности успео да стави границу и да заокружи целу тзв. „државу Косово". То је успео тим споразумом и на северу Космета. Овај споразум са КФОР-ом је капитулација у два чина. Први чин је што је са својим снагама уз помоћ КФОР-а ставио под контролу цео Космет, а други чин ће да уследи у септембру, када Београд зарад уласка у Европску унију прихвати све што је везано за царине, то јест да се успостави права граница између централне Србије и Космета. Увођење царине подразумева и државне симболе. Оно што је битно је да је Београд прихватио ембарго на своју робу, коју је увео председник такозване „косовске владе" Хашим Тачи. Сада је сасвим јасно зашто је тај споразум са КФОР-ом изузетно неповољан за све Србе и потврђено је да се уз помоћ насиља могу решавати ствари на Косову и Метохији.
Да ли су српске барикаде на Космету у ствари барикаде Тадићевој и Тачијевој политици?
- Са тим барикадама се кренуло због реалног револта српског народа према албанском насиљу. Те барикаде су временом постале и оруђе актуелне власти у Београду за шминкање и сликање. Сведоци смо сценарија и политичког позоришта који спроводи званични Београд, а нажалост и један део српског народа који се повукао са барикада. Српски народ у већини је показао спремност да не жели да живи у тзв. „држави Косово". То је актуелна власт злоупотребила и вешто усмерила. Све је то послужило Хашиму Тачију да направи заједнички договор са Београдом.
Каква је атмосфера међу Србима на Космету, како међу локалним становништвом, тако и међу одборницима?
- Битно је да је српска власт на челу са министром за Космет Гораном Богдановићем и шефом преговарачког тима Београда Бориславом Борком Стефановићем дошла на Космет и међу народом направила панику какве није било у протеклих 12 година. Направљена је паника и са причом да се за Србе на северу Космета спрема нова акција „Олуја", као што је задесила Србе у Хрватској 1995. године. Говорило се да само што Албанци нису кренули са својим снагама да протерају Србе. Прављена је страшна панична атмосфера, како би се лакше оправдао споразум са КФОР-ом. То није тачно и то је можда било могуће пре 16 година, али данас не.
Зашто?
- Зато што су за разлику од пре 16 година односи снага у свету мало другачији. С друге стране су Косово и Метохија део државе Србије, која има пуно право да свим средствима, и војним и полицијским, заштити границу и своје грађане. Ако је био погром 2004. године када је вршено насиље над Србима и када српске снаге нису могле да пруже заштиту, сада је ситуација нешто другачија. По Уставу Србија је дужна да заштити свој народ на Космету. И поред панике народ је показао страшну жељу да се заштити. Примера ради, тих дана је било забрањено точење алкохола да неко не би урадио нешто непредвиђено. Енергија народа, који је показао спремност да се брани, је велика. Тај споразум са КФОР-ом значи успостављање нелегалне државе Косово и дефинитивно одвајање Космета од државе Србије.
Како реагујете на претње које је Борислав Борко Стефановић, шеф преговарачког тима Београда, упутио српским лидерима на северу Космета „Ако нећете споразум са КФОР-ом остајете без подршке Београда"?
- Борко Стефановић је креатор таквих срамних порука. То су претње типа да ако не будемо слушали видимо се у Рашкој. Поруке таквог садржаја су ишле у контексту да заплаше српски народ. Ми имамо велико искуство у одбрани народа и никада за ових 12 година од доласка КФОР-а на Космет није се десило да нам неко из Београда тако прети. Било је за нас далеко тежих тренутака и дана, али нам наши из Београда нису тако срамно претили и плашили нас. Народ је био присебан и 17. марта 2004. године. И тада је народ успео да остане смирен и прибран и није направљен ниједан инцидент са наше стране. Сада званични Београд прави атмосферу страха и то све због чињења Западу ради наводног уласка у Европску унију. Мислим да се тешко може веровати човеку, то јест Борку Стефановићу, који је прихватио албанска документа, личне карте, саобраћајне и возачке дозволе, косовске таблице, и све што су Албанци тражили. Његови наступи уопште нису са националних позиција и српских интереса.
Какви су односи међу Србима у односу на политичку припадност? У којој мери су изражене поделе међу Србима?
- И то је власт у Београду успела да уради, оно најгоре - да подели Србе на Космету. Најзаслужнији за ту поделу међу Србима су актери из Београда. Они су то урадили пре свега преко Борка Стефановића. Успели су да придобију неке председнике општина, српске националности, на Космету. Ти председници општина пре свега протежирају Демократску странку. Стварају лажно и привидно јединство међу Србима када је у питању спровођење одлука које њима одговарају. Они протурају приче да Срби са севера Космета подржавају председника Србије и Демократске странке Бориса Тадића и његову политику. То се најбоље видело када су поједини локални и страначки функционери показивали дивљење Борису Тадићу када је у питању његова национална политика. Скуп одборника четири општине је показао да Срби у суштини не подржавају издајничку политику коју води Борис Тадић. Нема јединства када је у питању издаја земље. Оно што је такође плод политике из Београда је да се Срби не изјасне о споразуму „2Т", без обзира на то што се ради о нашем голом опстанку, јер забога то је реч о високој државној политици и ми, Срби са Космета, немамо ту шта да тражимо. То питање мора да решава председник државе. С друге стране морамо да прихватамо све што нам поруче из Београда. Тадић се понаша као Луј XВИ и стално говори „Држава то сам ја".
Како зауставити политику владајућег режима у Београду када је у питању судбина Космета?
- То је једна бедна политика. Држава би требало да помогне Србима на Косову и Метохији, а не да ради против њих. Једно од решења су избори и промена режима у Београду, и одлазак Тадића и његових сарадника са власти. Треба окупити све националне и родољубиве снаге, српске странке да се између себе договоре у борби за српске националне интересе. Морају да се договоре да имају између себе један концензус у наступима када су у питању српски национални и државни интереси и да се направи једна велика коалиција. То су све услови да би ови могли да оду са власти. Ако Борис Тадић и његови коалициони партнери остану на власти - од Косова и Метохије нема ништа. Узеће нам Космет, а онда и Војводину и Рашку. Неће на крају остати ни трага од српске државе. Ти делови Србије ће или припадати некој другој држави, или ће постати независни, или ће се изделити између више држава.
Како реагујете на саопштење Министарства спољних послова Руске Федерације, које тражи да се прекине са насиљем према Србима и апеловало је на НАТО и ЕУ да поштују Резолуцију 1.244 и да УН решавају проблем?
- Ми у Русији имамо великог пријатеља и од њих имамо огромну подршку. То морамо више да користимо и срећа је да се однос снага у свету променио у корист наших пријатеља. Не треба заборавити ни утицај пријатељске Кине. Треба да нам помогне у обнови државе и чувању наших територија. Само тражимо поштовање територијалне целовитости Србије и поштовање Резолуције 1.244 Савета безбедности Уједињених нација. Власт у Београду за наше пријатеље у свету проглашава оне који нам откидају део државе. Ти на Западу који нам отимају Космет не могу бити никакви пријатељи. Таква ситуација је крајње морбидна. Русија је више мајка Србима на Косову и Метохији, него што је ова власт у Београду.
Да ли би требало о Споразуму са КФОР-ом да се изјасни Скупштина Србије?
- Нормална ствар је да о Споразуму треба да се изјасне посланици Скупштине Србије и српски политички лидери са Космета. Овај споразум који је направио Борис Тадић са Хашимом Тачијем је прекршај скупштинске Декларације, недавно изгласане. У Декларацији стоји да ствари морају да се врате на период од пре 25. јула и да се поштује Резолуција 1.244. Тадић је направио нови договор који не одговара Србима, то је велика грешка и оправдано је искритикован на седници Скупштине Србије. Зато мислим да неће више сазивати нову седницу. Нормално би било да се Скупштина Србије бави Косовом и Метохијом, али као што видимо то владајућем режиму у Београду не одговара. Али њима је важнија ЕУ. За њих ЕУ нема алтернативу.
О чему су српски лидери на Космету разговарали са Борисом Тадићем?
- Нисам био у прилици да разговарам са Тадићем. На том састанку председник Србије их је лагао. Насели су на његове приче да ће их бранити и штитити. С друге стране, они су прихватили Тадићев предлог да не расправљају о његовом плану. Саопштено им је да треба да се баве комуналним и инфраструктурним пословима, што је у најмању руку неукусно. Хоћу да кажем да вешто направљена пропаганда од стране Тадићевог режима је створила ситуацију да треба да се створи слога Срба са севера Космета и државног врха. На седници одборника четири општине Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин Поток и Звечане, тај Тадићев предлог се срушио као кула од карата, јер се показало, како су рекли неки од присутних одборника, да не желе јединство у издаји.
Како коментаришете најаву Гвида Вестервелеа, немачког шефа дипломатије, да ће посетити Приштину и предлоге који долазе са Запада, претежно из Немачке и САД?
- Ми морамо да се оканемо таквих дијалога, као што су ови између Београда и Приштине уз помоћ Запада. Морамо да вратимо преговоре тамо где им је место, а то је у оквиру Савета безбедности Уједињених нација уз поштовање Резолуције 1.244. То нама одговара, јер ту имамо подршку Русије и Кине. Не треба да водимо преговоре под кишобраном Брисела, што је за нас апсолутно неповољно. То власт ради због њиховог програма да ЕУ нема алтернативу. Оно што је битно у оквиру све ове приче је да се чују предлози Срба са Космета. Треба да спречимо и тзв. „план Ахтисари плус", који нам не одговара. Ахтисаријев план никада није прошао у Савету безбедности. Нажалост, тај план се примењује на терену и у његовом спровођењу учествује Мисија ЕУЛЕКС-а коју је прихватила власт у Београду. План одговара Бриселу и Вашингтону, као и Албанцима. Они желе да Србима на северу Космета дају облик аутономије по систему мање надлежности од Републике Српске у БиХ, а више него општинске надлежности и то све у оквиру независне државе Косово. Они желе да ми Срби на Космету признамо централну албанску власт у Приштини. Истовремено уцењују власт у Србији да не може да уђе у ЕУ док не призна независно Косово.
Да ли се надате да ће бити поштовани предлози одборника четири општине са севера Космета?
- Надам се, седница није одржана. На њој је требало да се одборници изјасне о Споразуму са КФОР-ом или како га ми Срби на Косову називамо „2Т". Власт није хтела да то ставимо на дневни ред и зато је седница после десетак минута прекинута. Они су хтели да говоримо о неким другим темама, а не о оној основној, то јест о Споразуму Београда и КФОР-а. Седница је само показала да свака политика која је неискрена покаже своје право лице. Већина Срба не жели да се сложи са издајничком политиком председника Србије. Први пут се за ових 12 година сусрећу са борбом за голи опстанак без помоћи своје државе. Срби не само да немају адекватну помоћ од државе него је имају за противника. Сетимо се да су све власти до ове садашње бринули о Србима на Космету. Некадашњи председник Србије Слободан Милошевић је на свој начин помагао Србе на Космету. Касније је то наставила и Влада Зорана Ђинђића, па онда владе Војислава Коштунице, које су доста помагале. Нажалост, садашња Влада корацима од седам миља је удаљила Косово од Срба и Србије.
Како је сада српском народу на Космету? Пошто сте рекли да званични Београд води издајничку политику, како се сада осећају преостали Срби на Космету?
- Па, као прво Београд је направио поделу на Србе јужно од Ибра и на Србе северно од Ибра, не би ли лакше манипулисао с једним и с другим Србима. Србе јужно од Ибра је извео на изборе и интегрисао у власти у Приштини, и препустио њихову судбину влади Хашима Тачија. Од некаквих крокодилских суза Београда Срби на Космету немају ништа. Што се тиче Срба северно од Ибра, они се налазе на једном раскршћу. Препознали смо издајничку политику званичног Београда. Последице те политике ће се показати у септембру, када ће Борис Тадић пристати на све што Запад од њега тражи. Пристаће и на све печате, царине и судове и све могуће ствари које буду тражили од њега, само да би добио статус кандидата за пријем Србије у ЕУ. Београд се уцењује уласком у ЕУ, а с друге стране приближавају се и избори у Србији и знају на Западу да следећа влада, ако падне ова Тадићева, неће бити издајничка и марионетска, него ће бити власт која ће водити националну и државну политику. Зато Запад жури док је Тадић на власти да заврши питање судбине Космета. Сада се против Срба на северу Космета води жестока кампања уз помоћ медија у Београду, они прихватају једну визију да су наводно сви Срби овде на северу Космета криминалци, који су на барикадама. То је јако ружно што ради већина медија. Такав пример антисрпства и деловања против својих сународника нећете срести нигде у свету. Основна замерка тим Србима, на основу таквих медија, је што не плаћају порез влади Хашима Тачија. Ето, то је главни разлог зашто су Срби изложени великим нападима. Србија би требало те Србе да награди што не плаћају порез самопроглашеној и нелегалној влади Хашима Тачија, а не да их блати зато што неће да служе злочиначкој квазидржави. Сви ти Срби према својој држави Србији измирују све обавезе. Зато ниједан од тих Срба није кривично гоњен у Србији, нити је на неким потерницама српског МУП-а. Али када не измирују наводне обавезе према самопроглашеној Тачијевој влади, онда су криминалци. Сва та пропаганда долази из Београда.
Како коментаришете уклањање српских барикада?
- Уклањање барикада од стране представника општина је урађено. Поставља се питање и сврсисходност барикада, имајући у виду да је званични Београд већ потписао Споразум са КФОР-ом. Ако барикаде треба да остану као нешто што ће психолошки да охрабри Србе, онда је требало да остану. Управо сам прошао кроз српске општине на северу Косова и остале су барикаде само у Звечану.
А најаву доласка немачке канцеларке Ангеле Меркел?
- Сви знамо због чега она долази. Не долази Меркелова због економске сарадње, већ да јасно и гласно каже председнику Србије да ако хоће у ЕУ и да добије Србија статус кандидата треба да се жртвује Космет. Потпис којим се прихвата Тачијев план у десет тачака не значи ништа ако га не прихвати Београд, који мора у сваком смислу да се одрекне и контроле на северу Косова. Тада ће Тачи моћи да поставља своје органе, како судске, тако и полицијске, царинске и све друге, то јест да се одрекне Косова. Та политика да Европа нема алтернативу сада даје данак кроз губљење српских територија. За почетак дају Косово и Метохију, а видећемо шта ће следеће тражити. Сигурно је да ће и други делови Србије доћи на удар. Оно што је за све нас Србе на Космету битно је да управо Брисел и Вашингтон покушавају да док је Тадићева власт на сцени извуку сву дреновину, како наш народ каже, то јест да исцеде и последњу кап воде и да се учине сви уступци ради стварања независне државе Косово.
У делу београдских медија се појавила информација да сте ДСС и Ви поделили Србе на Космету.
- Мислим да је то политичка глупост и сраман напад на нас. Заједничка седница четири општине није прекинута на предлог одборника ДСС-а, већ на предлог начелника округа, који је шеф председницима општина. Битно је да је седница прекинута онда када су медији почели да је снимају, јер се званична власт у Београду плашила. То је и резултат одласка председника општина код председника Тадића, јер по њему ми Срби са Космета немамо права да расправљамо о Споразуму Београда и КФОР-а, као и о својој судбини. Одборници из ДСС-а су тражили на тој седници да се питање Споразума стави на дневни ред и да ми имамо право да кажемо шта мислимо о том Споразуму, јер се тиче нас самих. Председници општина су преузели обавезу да у вези са тим питањем не дају да се народ изјасни. Онда је седница прекинута на предлог начелника округа и председника општине Лепосавић, људи из ДС-а. То значи да је у питању лаж да смо ми делили Србе.
Говори се о могућим хапшењима српских лидера са Космета, који се супротстављају Споразуму Београда и КФОР-а и Тадићевој политици.
- Председници појединих општина оптужују српске политичаре са Космета који су против тог Споразума да нису били на барикадама и да нису били активни учесници протеста током свих ових недеља. С једне стране нас оптужују да нисмо били присутни на барикадама током политичке борбе, а с друге стране најављују наша хапшења - што је контрадикторно једно с другим. Овде је главни предмет спора да је власт попустила, да пет дана није прошло од скупштинске Декларације, а променила је једну такву одлуку, али не знам из којих разлога. Или није имала довољно снаге да се бори, или из неких других разлога.
Шта ће се даље дешавати на Космету?
- Сада све зависи од Београда и најављених преговора у Бриселу. Очекујем да на тим преговорима званични Београд пристане да се направе печат и царине на административним линијама између централне Србије и Косова и Метохије, што би фактички значило признавање независне државе. Тако да је пристајање на Споразум са Хашимом Тачијем само једна од фаза ка независности Косова.
Значи да можемо да кажемо да се догодила издаја.
- Да, слободно можемо да кажемо да се догодила издаја после пристајања на албанске исправе и документа, то јест личне карте, возачке и саобраћајне дозволе, дипломе и регистарске таблице, а сада се креће и на царинске печате. Следећи корак је стварање албанског суда у Косовској Митровици. На основу свега тога можемо да закључимо да је Београд издао Косово због уласка у Европску унију.
Печат
„Споразум Београда са КФОР-ом је ужасан за Србе и Србију. Тај споразум се међу нама Србима на Косову и Метохији назива такозвани „споразум 2Т", Тадић-Тачи. И командант КФОР-а Ерхард Билер је изјавио да је само посредник у тој причи, а да су разговори вођени између Београда и Приштине. Тако да су прави аутори Тадић и Тачи. Оно што је битно у оквиру целе приче је да тај споразум ствара изузетне проблеме за Србе на Космету", каже у интервјуу за „Печат" један од српских лидера са Косова и Метохије и функционер Демократске странке Србије Марко Јакшић.
Према његовим речима тај споразум са КФОР-ом је у ствари прихватање плана Хашима Тачија да се у потпуности цео Космет стави под албанску контролу.
Шта је овим споразумом успео Хашим Тачи?
- Тачи је у потпуности успео да стави границу и да заокружи целу тзв. „државу Косово". То је успео тим споразумом и на северу Космета. Овај споразум са КФОР-ом је капитулација у два чина. Први чин је што је са својим снагама уз помоћ КФОР-а ставио под контролу цео Космет, а други чин ће да уследи у септембру, када Београд зарад уласка у Европску унију прихвати све што је везано за царине, то јест да се успостави права граница између централне Србије и Космета. Увођење царине подразумева и државне симболе. Оно што је битно је да је Београд прихватио ембарго на своју робу, коју је увео председник такозване „косовске владе" Хашим Тачи. Сада је сасвим јасно зашто је тај споразум са КФОР-ом изузетно неповољан за све Србе и потврђено је да се уз помоћ насиља могу решавати ствари на Косову и Метохији.
Да ли су српске барикаде на Космету у ствари барикаде Тадићевој и Тачијевој политици?
- Са тим барикадама се кренуло због реалног револта српског народа према албанском насиљу. Те барикаде су временом постале и оруђе актуелне власти у Београду за шминкање и сликање. Сведоци смо сценарија и политичког позоришта који спроводи званични Београд, а нажалост и један део српског народа који се повукао са барикада. Српски народ у већини је показао спремност да не жели да живи у тзв. „држави Косово". То је актуелна власт злоупотребила и вешто усмерила. Све је то послужило Хашиму Тачију да направи заједнички договор са Београдом.
Каква је атмосфера међу Србима на Космету, како међу локалним становништвом, тако и међу одборницима?
- Битно је да је српска власт на челу са министром за Космет Гораном Богдановићем и шефом преговарачког тима Београда Бориславом Борком Стефановићем дошла на Космет и међу народом направила панику какве није било у протеклих 12 година. Направљена је паника и са причом да се за Србе на северу Космета спрема нова акција „Олуја", као што је задесила Србе у Хрватској 1995. године. Говорило се да само што Албанци нису кренули са својим снагама да протерају Србе. Прављена је страшна панична атмосфера, како би се лакше оправдао споразум са КФОР-ом. То није тачно и то је можда било могуће пре 16 година, али данас не.
Зашто?
- Зато што су за разлику од пре 16 година односи снага у свету мало другачији. С друге стране су Косово и Метохија део државе Србије, која има пуно право да свим средствима, и војним и полицијским, заштити границу и своје грађане. Ако је био погром 2004. године када је вршено насиље над Србима и када српске снаге нису могле да пруже заштиту, сада је ситуација нешто другачија. По Уставу Србија је дужна да заштити свој народ на Космету. И поред панике народ је показао страшну жељу да се заштити. Примера ради, тих дана је било забрањено точење алкохола да неко не би урадио нешто непредвиђено. Енергија народа, који је показао спремност да се брани, је велика. Тај споразум са КФОР-ом значи успостављање нелегалне државе Косово и дефинитивно одвајање Космета од државе Србије.
Како реагујете на претње које је Борислав Борко Стефановић, шеф преговарачког тима Београда, упутио српским лидерима на северу Космета „Ако нећете споразум са КФОР-ом остајете без подршке Београда"?
- Борко Стефановић је креатор таквих срамних порука. То су претње типа да ако не будемо слушали видимо се у Рашкој. Поруке таквог садржаја су ишле у контексту да заплаше српски народ. Ми имамо велико искуство у одбрани народа и никада за ових 12 година од доласка КФОР-а на Космет није се десило да нам неко из Београда тако прети. Било је за нас далеко тежих тренутака и дана, али нам наши из Београда нису тако срамно претили и плашили нас. Народ је био присебан и 17. марта 2004. године. И тада је народ успео да остане смирен и прибран и није направљен ниједан инцидент са наше стране. Сада званични Београд прави атмосферу страха и то све због чињења Западу ради наводног уласка у Европску унију. Мислим да се тешко може веровати човеку, то јест Борку Стефановићу, који је прихватио албанска документа, личне карте, саобраћајне и возачке дозволе, косовске таблице, и све што су Албанци тражили. Његови наступи уопште нису са националних позиција и српских интереса.
Какви су односи међу Србима у односу на политичку припадност? У којој мери су изражене поделе међу Србима?
- И то је власт у Београду успела да уради, оно најгоре - да подели Србе на Космету. Најзаслужнији за ту поделу међу Србима су актери из Београда. Они су то урадили пре свега преко Борка Стефановића. Успели су да придобију неке председнике општина, српске националности, на Космету. Ти председници општина пре свега протежирају Демократску странку. Стварају лажно и привидно јединство међу Србима када је у питању спровођење одлука које њима одговарају. Они протурају приче да Срби са севера Космета подржавају председника Србије и Демократске странке Бориса Тадића и његову политику. То се најбоље видело када су поједини локални и страначки функционери показивали дивљење Борису Тадићу када је у питању његова национална политика. Скуп одборника четири општине је показао да Срби у суштини не подржавају издајничку политику коју води Борис Тадић. Нема јединства када је у питању издаја земље. Оно што је такође плод политике из Београда је да се Срби не изјасне о споразуму „2Т", без обзира на то што се ради о нашем голом опстанку, јер забога то је реч о високој државној политици и ми, Срби са Космета, немамо ту шта да тражимо. То питање мора да решава председник државе. С друге стране морамо да прихватамо све што нам поруче из Београда. Тадић се понаша као Луј XВИ и стално говори „Држава то сам ја".
Како зауставити политику владајућег режима у Београду када је у питању судбина Космета?
- То је једна бедна политика. Држава би требало да помогне Србима на Косову и Метохији, а не да ради против њих. Једно од решења су избори и промена режима у Београду, и одлазак Тадића и његових сарадника са власти. Треба окупити све националне и родољубиве снаге, српске странке да се између себе договоре у борби за српске националне интересе. Морају да се договоре да имају између себе један концензус у наступима када су у питању српски национални и државни интереси и да се направи једна велика коалиција. То су све услови да би ови могли да оду са власти. Ако Борис Тадић и његови коалициони партнери остану на власти - од Косова и Метохије нема ништа. Узеће нам Космет, а онда и Војводину и Рашку. Неће на крају остати ни трага од српске државе. Ти делови Србије ће или припадати некој другој држави, или ће постати независни, или ће се изделити између више држава.
Како реагујете на саопштење Министарства спољних послова Руске Федерације, које тражи да се прекине са насиљем према Србима и апеловало је на НАТО и ЕУ да поштују Резолуцију 1.244 и да УН решавају проблем?
- Ми у Русији имамо великог пријатеља и од њих имамо огромну подршку. То морамо више да користимо и срећа је да се однос снага у свету променио у корист наших пријатеља. Не треба заборавити ни утицај пријатељске Кине. Треба да нам помогне у обнови државе и чувању наших територија. Само тражимо поштовање територијалне целовитости Србије и поштовање Резолуције 1.244 Савета безбедности Уједињених нација. Власт у Београду за наше пријатеље у свету проглашава оне који нам откидају део државе. Ти на Западу који нам отимају Космет не могу бити никакви пријатељи. Таква ситуација је крајње морбидна. Русија је више мајка Србима на Косову и Метохији, него што је ова власт у Београду.
Да ли би требало о Споразуму са КФОР-ом да се изјасни Скупштина Србије?
- Нормална ствар је да о Споразуму треба да се изјасне посланици Скупштине Србије и српски политички лидери са Космета. Овај споразум који је направио Борис Тадић са Хашимом Тачијем је прекршај скупштинске Декларације, недавно изгласане. У Декларацији стоји да ствари морају да се врате на период од пре 25. јула и да се поштује Резолуција 1.244. Тадић је направио нови договор који не одговара Србима, то је велика грешка и оправдано је искритикован на седници Скупштине Србије. Зато мислим да неће више сазивати нову седницу. Нормално би било да се Скупштина Србије бави Косовом и Метохијом, али као што видимо то владајућем режиму у Београду не одговара. Али њима је важнија ЕУ. За њих ЕУ нема алтернативу.
О чему су српски лидери на Космету разговарали са Борисом Тадићем?
- Нисам био у прилици да разговарам са Тадићем. На том састанку председник Србије их је лагао. Насели су на његове приче да ће их бранити и штитити. С друге стране, они су прихватили Тадићев предлог да не расправљају о његовом плану. Саопштено им је да треба да се баве комуналним и инфраструктурним пословима, што је у најмању руку неукусно. Хоћу да кажем да вешто направљена пропаганда од стране Тадићевог режима је створила ситуацију да треба да се створи слога Срба са севера Космета и државног врха. На седници одборника четири општине Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин Поток и Звечане, тај Тадићев предлог се срушио као кула од карата, јер се показало, како су рекли неки од присутних одборника, да не желе јединство у издаји.
Како коментаришете најаву Гвида Вестервелеа, немачког шефа дипломатије, да ће посетити Приштину и предлоге који долазе са Запада, претежно из Немачке и САД?
- Ми морамо да се оканемо таквих дијалога, као што су ови између Београда и Приштине уз помоћ Запада. Морамо да вратимо преговоре тамо где им је место, а то је у оквиру Савета безбедности Уједињених нација уз поштовање Резолуције 1.244. То нама одговара, јер ту имамо подршку Русије и Кине. Не треба да водимо преговоре под кишобраном Брисела, што је за нас апсолутно неповољно. То власт ради због њиховог програма да ЕУ нема алтернативу. Оно што је битно у оквиру све ове приче је да се чују предлози Срба са Космета. Треба да спречимо и тзв. „план Ахтисари плус", који нам не одговара. Ахтисаријев план никада није прошао у Савету безбедности. Нажалост, тај план се примењује на терену и у његовом спровођењу учествује Мисија ЕУЛЕКС-а коју је прихватила власт у Београду. План одговара Бриселу и Вашингтону, као и Албанцима. Они желе да Србима на северу Космета дају облик аутономије по систему мање надлежности од Републике Српске у БиХ, а више него општинске надлежности и то све у оквиру независне државе Косово. Они желе да ми Срби на Космету признамо централну албанску власт у Приштини. Истовремено уцењују власт у Србији да не може да уђе у ЕУ док не призна независно Косово.
Да ли се надате да ће бити поштовани предлози одборника четири општине са севера Космета?
- Надам се, седница није одржана. На њој је требало да се одборници изјасне о Споразуму са КФОР-ом или како га ми Срби на Косову називамо „2Т". Власт није хтела да то ставимо на дневни ред и зато је седница после десетак минута прекинута. Они су хтели да говоримо о неким другим темама, а не о оној основној, то јест о Споразуму Београда и КФОР-а. Седница је само показала да свака политика која је неискрена покаже своје право лице. Већина Срба не жели да се сложи са издајничком политиком председника Србије. Први пут се за ових 12 година сусрећу са борбом за голи опстанак без помоћи своје државе. Срби не само да немају адекватну помоћ од државе него је имају за противника. Сетимо се да су све власти до ове садашње бринули о Србима на Космету. Некадашњи председник Србије Слободан Милошевић је на свој начин помагао Србе на Космету. Касније је то наставила и Влада Зорана Ђинђића, па онда владе Војислава Коштунице, које су доста помагале. Нажалост, садашња Влада корацима од седам миља је удаљила Косово од Срба и Србије.
Како је сада српском народу на Космету? Пошто сте рекли да званични Београд води издајничку политику, како се сада осећају преостали Срби на Космету?
- Па, као прво Београд је направио поделу на Србе јужно од Ибра и на Србе северно од Ибра, не би ли лакше манипулисао с једним и с другим Србима. Србе јужно од Ибра је извео на изборе и интегрисао у власти у Приштини, и препустио њихову судбину влади Хашима Тачија. Од некаквих крокодилских суза Београда Срби на Космету немају ништа. Што се тиче Срба северно од Ибра, они се налазе на једном раскршћу. Препознали смо издајничку политику званичног Београда. Последице те политике ће се показати у септембру, када ће Борис Тадић пристати на све што Запад од њега тражи. Пристаће и на све печате, царине и судове и све могуће ствари које буду тражили од њега, само да би добио статус кандидата за пријем Србије у ЕУ. Београд се уцењује уласком у ЕУ, а с друге стране приближавају се и избори у Србији и знају на Западу да следећа влада, ако падне ова Тадићева, неће бити издајничка и марионетска, него ће бити власт која ће водити националну и државну политику. Зато Запад жури док је Тадић на власти да заврши питање судбине Космета. Сада се против Срба на северу Космета води жестока кампања уз помоћ медија у Београду, они прихватају једну визију да су наводно сви Срби овде на северу Космета криминалци, који су на барикадама. То је јако ружно што ради већина медија. Такав пример антисрпства и деловања против својих сународника нећете срести нигде у свету. Основна замерка тим Србима, на основу таквих медија, је што не плаћају порез влади Хашима Тачија. Ето, то је главни разлог зашто су Срби изложени великим нападима. Србија би требало те Србе да награди што не плаћају порез самопроглашеној и нелегалној влади Хашима Тачија, а не да их блати зато што неће да служе злочиначкој квазидржави. Сви ти Срби према својој држави Србији измирују све обавезе. Зато ниједан од тих Срба није кривично гоњен у Србији, нити је на неким потерницама српског МУП-а. Али када не измирују наводне обавезе према самопроглашеној Тачијевој влади, онда су криминалци. Сва та пропаганда долази из Београда.
Како коментаришете уклањање српских барикада?
- Уклањање барикада од стране представника општина је урађено. Поставља се питање и сврсисходност барикада, имајући у виду да је званични Београд већ потписао Споразум са КФОР-ом. Ако барикаде треба да остану као нешто што ће психолошки да охрабри Србе, онда је требало да остану. Управо сам прошао кроз српске општине на северу Косова и остале су барикаде само у Звечану.
А најаву доласка немачке канцеларке Ангеле Меркел?
- Сви знамо због чега она долази. Не долази Меркелова због економске сарадње, већ да јасно и гласно каже председнику Србије да ако хоће у ЕУ и да добије Србија статус кандидата треба да се жртвује Космет. Потпис којим се прихвата Тачијев план у десет тачака не значи ништа ако га не прихвати Београд, који мора у сваком смислу да се одрекне и контроле на северу Косова. Тада ће Тачи моћи да поставља своје органе, како судске, тако и полицијске, царинске и све друге, то јест да се одрекне Косова. Та политика да Европа нема алтернативу сада даје данак кроз губљење српских територија. За почетак дају Косово и Метохију, а видећемо шта ће следеће тражити. Сигурно је да ће и други делови Србије доћи на удар. Оно што је за све нас Србе на Космету битно је да управо Брисел и Вашингтон покушавају да док је Тадићева власт на сцени извуку сву дреновину, како наш народ каже, то јест да исцеде и последњу кап воде и да се учине сви уступци ради стварања независне државе Косово.
У делу београдских медија се појавила информација да сте ДСС и Ви поделили Србе на Космету.
- Мислим да је то политичка глупост и сраман напад на нас. Заједничка седница четири општине није прекинута на предлог одборника ДСС-а, већ на предлог начелника округа, који је шеф председницима општина. Битно је да је седница прекинута онда када су медији почели да је снимају, јер се званична власт у Београду плашила. То је и резултат одласка председника општина код председника Тадића, јер по њему ми Срби са Космета немамо права да расправљамо о Споразуму Београда и КФОР-а, као и о својој судбини. Одборници из ДСС-а су тражили на тој седници да се питање Споразума стави на дневни ред и да ми имамо право да кажемо шта мислимо о том Споразуму, јер се тиче нас самих. Председници општина су преузели обавезу да у вези са тим питањем не дају да се народ изјасни. Онда је седница прекинута на предлог начелника округа и председника општине Лепосавић, људи из ДС-а. То значи да је у питању лаж да смо ми делили Србе.
Говори се о могућим хапшењима српских лидера са Космета, који се супротстављају Споразуму Београда и КФОР-а и Тадићевој политици.
- Председници појединих општина оптужују српске политичаре са Космета који су против тог Споразума да нису били на барикадама и да нису били активни учесници протеста током свих ових недеља. С једне стране нас оптужују да нисмо били присутни на барикадама током политичке борбе, а с друге стране најављују наша хапшења - што је контрадикторно једно с другим. Овде је главни предмет спора да је власт попустила, да пет дана није прошло од скупштинске Декларације, а променила је једну такву одлуку, али не знам из којих разлога. Или није имала довољно снаге да се бори, или из неких других разлога.
Шта ће се даље дешавати на Космету?
- Сада све зависи од Београда и најављених преговора у Бриселу. Очекујем да на тим преговорима званични Београд пристане да се направе печат и царине на административним линијама између централне Србије и Косова и Метохије, што би фактички значило признавање независне државе. Тако да је пристајање на Споразум са Хашимом Тачијем само једна од фаза ка независности Косова.
Значи да можемо да кажемо да се догодила издаја.
- Да, слободно можемо да кажемо да се догодила издаја после пристајања на албанске исправе и документа, то јест личне карте, возачке и саобраћајне дозволе, дипломе и регистарске таблице, а сада се креће и на царинске печате. Следећи корак је стварање албанског суда у Косовској Митровици. На основу свега тога можемо да закључимо да је Београд издао Косово због уласка у Европску унију.
Печат
