КиМ: Посебна радост у катакомбном храму св. Саве - ВИДЕО / ФОТО

Празник Светих жена мироносица, праведног Јова и пренос моштију  Светог Саве прослављени су, у недељу за нама, радосније него иначе. Разлог овоме, за братство и вернике катакомбног храма посвећеног св. Сави а који се налази у селу Жеровница на северу Косова, био је долазак
архимандрита Николаја једног од највећих духовника наших дана. Као изузетно ревносног у вери
народ га је упознао још као игумана манастира Црна Река што је био све до прогонства епископа Артемија и монаштва из Епархије рашко - призренске.

Архимандрит Николај током Свете Литургије

На позив свечара који Свете жене мироносице прослављају као своју Крсну славу и по благослову владике Артемија, отац Николај је посетио овај храм Епархије РП у Егзилу тачно након две године од последњег доласка а баш за овај исти празник. Свету Литургију служио је о. Николај уз саслужење свештенослужитеља овог катакомбног храма. Након тога отац Николај је за портал Новинар.Де на кратко поразговарамо са нама. Искористили смо прилику да упитамо која су то, поред видљивог гоњења, највећа и најстрашнија искушења са којима се данас срећу православни хришћани а да их нису ни свесни.

"Смо сви ми људи од крви и меса као и први хришћани тако и ми данас. Искушења су готово иста. Једино су први хришћани били много ватренији, много ревноснији у вери" каже отац Николај. Њихова искушења, подсећа он, била су јака али "видљива", тачно се знало са чиме се срећу и шта могу очекивати али су они пристајали на то и тако "скупо куповали за јефтино". Данашња искушења, нарочито кроз медије, много су суптилнија и готово неприметна чак и за ревносне хришћане. А они који нису у Цркви они тек "појма немају о чему се ту ради" што представља једну заиста страшну погибију људских душа а све то потиче из простог незнања. "Мрак незнања и непознавања заповести Божијих, као и не испуњавања тих заповести" представља једно страшно незнање које је захватило цео људски род.

Отац Николај подсећа да сатана има такав план да пороби људске душе и "зна он да су људи радознали, зна да људи лако заборављају на Бога и на Божији закон". Тако се данас, у том циљу, користе медији, књиге али и разне представе било спортске или уметничке путем којих се "пропагира сатански дух којим се, то зло којим он побеђује људски род, шири. Рекламирају се и величају људске страсти. Идолопоклонство се враћа. Као када је пре Господа Исуса Христа служење демонима, кроз приношење жртава њима, захватило готово цео људски род. Људи се данас клањају својим идолима, својим фантазијама и онога кога су у њима замислили, кога обожавају. Било људе, било догађаје, било неке ствари. Неко се, кроз своју фантазију, клања разној уметности извитопереној која није хришћанска и нема никакве везе и додира са благословом, са лепотом. На крају крајева, уопште није корисна, није ни спасоносна. Једноставно, општи је хаос".

Савремени православни хришћани знају какви су били први хришћани па многи желе да достигну тај узор "иако је веома тешко бити хришћанин у ово време али је и највећа пуноћа, радост и смисао правослваних хришћана. Иако страдају, муче се, има много препрека и искушења православни хришћани су прави борци, праве атлете, савлађују све те препреке. Одбацују телевизију, не проводе пуно времена на интернету осим у ситуацијама када је то под контролом и када они владају ситуацијом. Компјутер није од ђавола, већ је злоупотребљен. Програми који су у компјутеру, они су од сатане. Они који су слаби и који ту проводе много времена они су поробљени тиме. Иначе, православни хришћани користе интернет, компјутер али све под контролом и са благословом. Неки од њих и живе, раде и зарађују свој хлеб баш радећи на компјутеру". Отац Николај још каже да "мисли веома лако одлутају и онда ми више нисмо оно што треба да будемо. Свесни смо тога али је борба велика и страшна али уз Божију помоћ и са благословом Божијим све се може и све се постиже".


Наше време јесте тешко али није мудро рећи да је оно најтеже, каже архимандрит Николај. Нисмо ни могли да бирамо ни када ни где ћемо се родити "али можемо много да променимо и да поправимо у свом животу. Пазећи и трудећи се да време свога живота овде посветимо Богу, да испуњавамо свете заповести Божије и да живимо у Светој вољи Божијој, тако ћемо ићи уским и тесним путем који води у Царство небеско. А ако тамо уђемо онда смо ми победници, онда смо све добили, нисмо ништа изгубили. Ако не уђемо у Царство небеско, онда смо све изгубили" додаје отац Николај.

С обзиром да смо овај разговор водили на територији Косова и Метохије нисмо могли да се не осврнемо на природу времена наших дана. Питали смо оца Николаја како и чиме се водити у труду да се и ове потешкоће преброде. Укратко о. Николај одговара "свако ко хоће побожно да живи - биће гоњен.Нигде и ништа на овој земљи, на којој ми живимо, није сигурно. Нећемо никоме благословити да оде са Косова и Метохије али ако се неко уплаши и оде, по својој слабости, нећемо се ми ни љутити. Али ту где смо рођени и где су гробови наших предака, где су цркве и светиње наше, треба да остане и овај народ. Где год да будемо бићемо гоњени, само су гониоци различити. Ми православни хришћани овде нећемо имати где главе склонити. Истина је гоњена, Црква је гоњена. Ми православни хришћани смо у Цркви, у светом предању, у Истини. Свесни смо да ћемо бити гоњени али то ће нам бити на спасење, ако Бог да".
Речима Господа Исуса Христа "не бој се мало стадо, јер воља Оца вашега јесте да вам Да Царство" отац Николај завршава овај разговор и додаје "уз Божију помоћ, победићемо. Ако не овде победа ће бити крајња, на Страшноме Суду".

    













Ретки су тренуци радости, као што је то било сада, при сусрету са својим духовним оцем са којим су многи остали након прогонства Цркве и верног монаштва из епархије рашко - призренске. Основа свакако јесте љубав нелицемерна коју ови духовници имају за своју паству али и Истина Христова у чију одбрану су светоотачки непоколебиво стали не жалећи себе. Тако нешто, упркос медијској хајци, народ сасвим сигурно осећа.


Иван Максимовић,
Жровница, КиМ
СРБИЈА